Buduća Vlada Srbije mora izbeći strančarenje i podelu plena

Podela plena, međustranačke ucene, strančarenje i sve ostale poznate tehnike uz pomoć kojih su do sada formirane vlade u Srbiji morale bi da budu izbegnute ako stranke koje dođu na vlast ne žele da ugroze državu. Nezavisni stručnjaci upozoravaju da je ekonomska i socijalna situacija tako teška, da vlada koja ne bude homogena, usaglašena i sastavljena samo od najboljih neće moći da reši nijedno ključno pitanje.

Ko god da pobedi, odmah će se suočiti sa teškim pitanjima Međunarodnog monetarnog fonda, oslabljenim dinarom, kreditima, previsokom javnom potrošnjom, Kosovom i načinom da se nastavi dijalog Beograda i Prištine i tempom nastavka evropskih integracija od kojih najvećim delom zavise investicije i stabilnost. Na sva ta teška pitanja neće moći da odgovori Vlada sastavljena po principu braka iz računa.

- Neophodna nam je politički koherentna i kadrovski usaglašena vlada koja ne bi nastala kao proizvod unutarpartijskih kombinatorika i ucena, nego na političkom dogovoru stranaka oko jasnih ciljeva koje treba postići. Stranke ne bi trebalo da licitiraju ministarstvima, nego da svako ponudi najbolje ljude koji bi u vladi funkcionisali kao tim - kaže za “Blic” politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Neophodno jedinstvo kabineta: Dejan Vuk Stanković

On naglašava da premijer mora biti ličnost od autoriteta, ali da se autoritet postiže jasnim određivanjem ciljeva koji se žele postići, kao i da ti ciljevi ne smeju biti šarene laže koje se u realnosti međusobno isključuju.

- Potrošeno je svo vreme koje je ova zemlja imala na taktiku toplo-hladno. Vreme je da se izabere čvrst kurs i da se on sledi i sprovodi, inače se nećemo maknuti nigde. Takođe, političke razlike i neslaganja moraju ostajati unutar kabineta jer će ako budu izlazile u javnost kao do sada narušavati kredibilitet vlade i usmeravati na nebitne stvari i zamagljivati prioritete - ističe Stanković.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić takođe kao jedan od prioriteta buduće vlasti ističe homogenost vlade.

Postići konsenzus o stezanju kaiša: Predrag Simić

- Nova vlada će se vrlo brzo suočiti sa teškim pitanjima, od ekonomskih do Kosova i svim onim koje nameću evropske integracije. Prvi test će biti sastanak sa MMF-om. Sva ta pitanja neće moći da rešava vlada koja nije homogena i napravljena sa manjim brojem ministarstava. Najgore bi bilo da se formira vlast po principu partizacije: ti meni ministarstvo, ja tebi ambasadu. Homogenost može da se uspostavi ako se definišu nacionalni interesi, proceni ceh koji treba platiti za ono što mora da se uradi i zatraži nacionalni konsenzus za stezanje kaiša - kaže profesor Simić.

Tokom predizborne kampanje gotovo sve stranke obećale su departizaciju javnih preduzeća i državne uprave, osudile formiranje glomazne vlade, najavljivale stručnost, efikasnost i borbu protiv korupcije. Vreme je da ih na to podsetimo.

Premijerova mora da se sluša: Vladimir Todorić

- Ispunjavanje nerealnih obećanja koje smo čuli tokom kampanje ne sme da u startu zakoči rad cele vlade. Prvo što stranke treba da urade jeste sastavljanje vlade od maksimum 15 ministarstava, da utvrde koje su agencije i druga državna tela nepotrebna i da ih ukinu, da racionalizuju broj zaposlenih u javnim službama. Premijerova reč mora da se sluša u budućoj vladi, ministri ne treba da razmišljaju kako da svaki donese neki novi zakon, nego da održe sistem koji će funkcionisati i posle njih. Javne nabavke će među prvima doći na dnevni red i tu je neophodno imati u vidu da ne može jedno ministarstvo i da bude najveći naručilac i da ih kontroliše - kaže za “Blic” Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku.

Arkana zvali Hibrid, a Legiju - Bolid

Nadimci mafijaša mogu da opišu njihovu brutalnost, kao što je to slučaj s Kalinićem, koga su „zemunci“ zvali Zver, ili da budu ono najprepoznatljivije kao kod Željka Božovića Giške ili Gorana Vukovića Majmuna. Svakako, nadimci su prisutni u svakoj kriminalnoj zajednici, kaže za „Blic“ kriminolog Goran Stojković.

Željko Ražnjatović Arkan: Prvi nadimak dobio po strip junaku

Ranac, Pajdo, Fuksa, Žilet, Pajser, Lopata, Šmrki - samo su neki od najrazličitijih nadimaka koje nose kriminalci u Srbiji. Sa socijalno patološkog aspekta, prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, nadimci su vrlo bitna stvar.

- Nadimak kriminalcu menja ime i prezime. Najčešće se dobijaju u osnovnoj školi, ustaljuju se do tinejdžerskih dana i potom ostaju ceo život. To je slika i prilika njegovog karaktera. Ako za nekoga kažete Majmun ili Zmija, onda ne morate ni da ga vidite, znate o kakvom čoveku se radi. Obično je reč o uličarskom žargonu i rečniku i po nadimku kriminalci mogu da postanu prepoznatljivi u celom gradu ili čak zemlji kao što smo imali slučajeve. Mi, koji se bavimo kriminologijom, iz nadimka izvlačimo brojne zaključke i opis pišemo u psihološki dosije te osobe - objašnjava Zlatko Nikolić.
 

Goran Vuković Majmun: Spretno se peo po zgradama

Nadimak je vrlo bitan i za bezbednosne strukture. Policija beleži sve nadimke u kriminalne fajlove, jer se desi da tako pronađu počinioca nekog dela.

- Desi se, recimo, da policijski inspektori saznaju da je neko sa specifičnim nadimkom opljačkao neku pumpu i jedino to imaju od podataka. Onda krenu sa ispitivanjem i pokušaju da pronađu razbojnika. U odeljenju za izvršenje krivičnih sankcija je i danas vrlo bitna stavka nadimak osuđenika, čak je u programu obavezno upisati nadimak optuženog. Nadimak je zamena za ime i prezime i tako je ne samo u srpskoj mafiji već i u italijanskoj, albanskoj i drugim - dodaje Nikolić.

Poznato je da su Željka Ražnatovića zvali Arkan, ali jedino je u policijskim dokumentima ostao zabeležen njegov nadimak Hibrid. Milorad Ulemek Legija nije voleo da ga zovu Cema, kako su ga prozvali drugari iz Novog Beograda, jer je stalno dizao tegove napunjene cementom. Nije voleo ni nadimak Cuca, kako su ga zvale devojke, ali ni Bolid, nadimak koji su mu dali stariji drugovi.
 

Milorad Ulemek: Nije voleo da ga zovu Cema

- Svi misle da je Željko Milovanović nadimak Letač i Vetar dobio kada je bežao iz sudnica skoro. Međutim, policiji je poznato da su ga tako prozvali pošto je iz Novog Sada dovezao motornog zmaja iz kojeg je, prema pričama Belomanastiraca, gde je i sam rođen, mokrio na pripadnike Unprofora. Najpre su svi mislili da se isključivo radi o hobiju, kasnije se ispostavilo da je Milovanović letilicu koristio za nadgledanje ukradenih automobila koji su ulazili u Hrvatsku - otkriva kriminolog Goran Stojković poreklo jednog od nadimaka.

Azilant ubica se krije po napuštenim salašima

Dvojica Avganistanaca koji su u četvrtak uveče uhapšeni u Sremskoj Mitrovici učesnici su tuče 1. maja na napuštenom salašu u okolini Subotice, ali nijedan od njih nije direktan izvršilac ubistva jednog i ranjavanja drugog državljanina Pakistana.

Mesto u kome je došlo do krvavog zločina azilanata

Policija i dalje traga za izvesnim Ismailom Tarakom Helsarhadijem, za koga se sumnja da je direktni izvršilac zločina, a koji se dovodi i u vezu sa silovanjem državljanke Velike Britanije u oktobru prošle godine u Banji Koviljači.

- Prva informacija bila je da je jedan od dvojice uhapšenih Ismail Tarak Helsarhadi, koga sumnjičimo za zločin, i za kojim se traga od 1. maja. Nijedan od dvojice uhapšenih nije imao dokumenta kod sebe, ali je tokom noći, na saslušanju utvrđen njihov identitet. Radi se o Ham Dilalu i Ham Momadu, državljanima Avganistana za koje je utvrđeno da su 1. maja učestvovali u tuči sa grupom pakistanskih državljana i njima je određen pritvor - kaže izvor “Blica” iz MUP Srbije.

On navodi da policija nastavlja potragu za osumnjičenim Ismailom, koji je pobegao posle zločina na salašu. Pretpostavlja se da se osumnjičeni krije po napuštenim salašima, budući da već duže vreme boravi u Srbiji i da poznaje teren. Policija, međutim, ne isključuje ni mogućnost da je posle zločina iz Srbije ilegalno pobegao u Mađarsku.

Osumnjičeni ubica, inače, prema svedočenju skoro 40 ilegalaca i azilanata koji su uhapšeni u istrazi zločina, među njima važi za glavnog bosa, čije naređenje niko ne sme da odbije.

Ovog Avganistanca policija vezuje i za zločin u oktobru prošle godine u Banji Koviljači, koji je izazvao niz protesta meštana ove varoši. Naime, tada su petorica azilanata napala i silovala državljanku Velike Britanije koja je u Banju Koviljaču došla u posetu prijateljima. Devojku su azilanti napali u blizini jedne neosvetljene zgrade i silovali je. Nekoliko dana kasnije policija je uhapsila jednog od osumnjičenih napadača, azilanta iz Avganistana Abdirađida N. (26), dok se za ostalima od tada tragalo. U Centru za azil u Banji Koviljači inače živi oko 2.500 azilanata.

I četvrta optužnica protiv Ive Sanadera

Državno tužilaštvo, posle istrage koja je trajala godinu i po dana, podiglo je novu, četvrtu po redu optužnicu protiv bivšeg premijera i šefa HDZ-a Ive Sanadera.

Prema dva tačke optužnice, Sanader i vlasnik petrohemijskog preduzeća Dioki Robert Ježić se terete da su podstakli šefa uprave Hrvatske elektroprivrede (HEP) Ivana Mravka da Diokiju i DINI, preduzeću iz sastava Diokija, od decembra 2008. pa do Sanaderove ostavke 1. jula 2009. HEP-a daje struju po subvencioniranoj ceni, čime je tim kompanijama pribavljena ilegalna korist od ukupno 3,8 miliona kuna (506.000 evra).

Prema drugoj tački optužnice, Mravku se na teret stavlja da je na podsticaj Sanadera u ime HEP-a dao Dokiju kredit od 15 miliona kuna (dva miliona evra). Dok je Mravak priznao krivicu za obe tačke optužnice, Ježić i Sanader negiraju da su krivi.

Prema iskazu Mravka, datom istražiocima Kancelarije za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, Sanader ga je pozvao krajem decembra 2008. i pitao zašto je Diokiju povećao cenu struje bez odobrenja, na što mu je on odgovorio da to niko nije trebalo da to odobri.

Mravak je rekao da, pošto su cene već podignute, jedino što može da učini za Dioki jeste da da popust kao što je onaj koji je INA davala HEP-u kod kupopvine gasa.
 

"Onda dajte popust", rekao je Sanader Mravku.

Do sada su protiv Sanadera podignute optužnice u slučaju provizije dobijene od Hipo banke, što je okarakterisano i kao ratno profiterstvo, kao i uzimanje mita od madjarske kompanije Mol kako bi preuzeli upravljačka prava u kompaniji INA, za šta se Sanaderu sudi po sjedinjenim optužnicama.

Protiv Sanadera je podignuta i optužnica za "isisavanja para" iz državnih preduzeća preko agencije Fimi medije za šta je takodje sudjenje u toku.
Kratko vreme protiv Sanadera je bila podignuta i optužnica u slučaju HEP-TLM koja je ubrzo povučena. Sanader je u tom slučaju bio optužen s Ježićem i Mravkom.

Sanader bi mogao da "zaradi" i petu optužnicu ako se pokaže da je umešan u aferu prodaje poslovne zgrade u vlasništvu mesara Stjepana Fiolića vladi po dva puta višoj ceni, pri čemu je država oštećena za 30 miliona kuna (četiri miliona evra).

Uhapšena srpsko-albanska narko banda u Austriji, zaplenjen kokain "najboljeg kvaliteta"

Policija u austrijskoj pokrajini Koruška saopštila je da je razbiila je trgovinu narkoticima i uhapsila bandu srpsko-albanskih narko dilera.

Tri kilograma kokaina, kako se navodi u saopštenju, "najboljeg kvaliteta" u vrednosti od oko milion evra, zaplenjeno je.

Komandant policije u Koruškoj Volfgang Raheger rekao je da je od početka do sredine nedelje ukupno šest osoba uhapšeno.
 

Bandom je, kako tvrdi policija, rukovodio 36-ogodišnji državljanin Srbije koji je nastanjen u Filahu. Njegov 34-ogodišnji brat, takođe je bio uključen u ove nelegalne poslove.
 

Drugi državljanin Srbije stavio je stan na raspolaganje za skladištenje robe.
Dva Albanca, koji žive u Italiji, bili su posrednici, a kurir za transport droge bio je jedan belgijski državljanin poreklom sa Kosova. On je donosio drogu u Austriju svojim vozilom preko Nemačke i Salcburga do Koruške.
 

Svi osumnjičeni bili su već poznati policiji u vezi narkotika, a jedino je Belgijanac bio i međunarodno poznat.
 

Ssest osoba nalaze se u istražnom zatvoru u Klagenfurtu i prva saslušanja su obavljena. Osumnjičeni su delimično priznali dela za koja se terete, ali negiraju pojedine optužbe i međusobno se optužuju.

Hapšenje je obavila specijalna jedinica austrijske policije "Kobra" nakon višemesečnih istraga, u saradnji s kriminalističkom službom.
 

Pretresom stanova pronađeno je tri kilograma kokaina, kao i manja količina drugih narkotika. Policija smatra da je kokain bio namenjen za tržište Koruške.

Žbogar: Ne očekujem probleme oko izbora

Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Samuel Žbogar ne očekuje bilo kakve probleme oko održavanja srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora.

Žbogar je u intervjuu za Glas Amerike rekao da je "postignut dogovor da izbore sprovodi OEBS" i da se nada da neće biti tenzija i da će ljudi imati pravo i mogućnost da glasaju u nedelju.

Govoreći o rešavanju pitanja severa Kosova, Zzobgar je ocenio da je to političko pitanje o kome treba da se razgovara unutar Kosova, ali da i Srbija treba da bude uključena u te razgovore.
 

On je dodao i da od kosovske vlade očekuje da uskoro predstavi plan za sever Kosova.
 

Žbogar je kazao da je teško da Kosovo može do kraja godine da dobije viznu liberalizaciju, već je potrebno da pre toga ispuni sve ono što su uradile ostale zemlje u regionu, da ima sredjena biometrijska dokumenta, kao i da se ostvari napredak u vladavini prava i borbi protiv kriminala i korupcije.
 

Specijalni izaslanik EU je rekao da nastavak dijaloga između Beograda I Prištine očekuje nakon formiranja nove vlade u Srbiji.

Izmena trasa GSP-a zbog koncerta "Metalike"

Zbog koncerta grupe "Metalika" koji će biti održan 8. maja na Ušću linije javnog gradskog prevoza 15, 84, 704, 706 i 707 i 60 saobraćaće izmenjenom trasom, saopštili su organizatori koncerta.

U periodu od 11 sati na dan koncerta, do četiri ujutru narednog dana vozila sa linija 15, 84, 704, 706 i 707 umesto Bulevarom Nikole Tesle, na delu trase od Brankovog mosta do Ulice Trešnjin cvet, u oba smera kretaće se Bulevarom Mihaila Pupina i Ulicom Trešnjin cvet.

Autobusi na liniji javnog prevoza 60 u periodu od 18 sati do četiri sata ujutru kretaće se sledećom trasom: u smeru ka okretnici "Novi Beograd - Toplana"- Brankov most - Milentija Popovića - interna saobraćajnica - Vladimira Popovića - Zemunski put - Brodarska i dalje redovnom trasom, a u povratku vozila sa ove linije saobraćaće redovnom trasom.

Članovi benda Metallica u Beograd stižu na dan koncerta i ovo će biti njihov drugi nastup na evropskoj turneji. Kako je ranije saopšteno, ulaznica za fan pit i tribine više nema u prodaji, a u prodaji su ostale ulaznice za parter po ceni od 3.300 dinara.

Ulazi se otvaraju od 16 sati, a predgrupe - "Gojira" i "Mašin hed" pojaviće se na sceni od 18.30 sati. Ulaznice mogu da se kupe na prodajnim mestima Beogradske arene, Bilet centra Beograda, Eventim prodajnim mestimaa, Gigstix, kao i u "Ušće šoping centru".

U Medveđi bez lokalnih izbora u nedelju

Lokalni izbori u opštini Medveđa neće se održati u nedelju 6. maja zbog spora članova Opštinske izborne komisije (OIK), rekla je danas predsednica komisije Jadranka Božović.

Upravni sud Srbije naložio je OIK da razmotri žalbu grupe građana Medveđe na to što zbirna izborna lista nije oglašena u zakonskom roku od deset dana pre izbora

Božović je agenciji Beta rekla da se članovi OIK spore oko presude Upravnog suda Srbije koji joj je naložio da razmotri žalbu jednog broja građana Medveđe na to što zbirna izborna lista nije oglašena u zakonskom roku od deset dana pre izbora.

Božović je rekla da zato za lokalne izbore u Medveđi nisu ni štampani glasački listići, ni drugi izborni materijal.

Sukob je izbio oko izborne liste "Za Gornju Jablanicu Slobodan Drašković, Ivica Dačić Socijalisticka partija Srbije (SPS) i Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS)".

Tu listu je Upravni sud odbacio zbog toga što u naslovu ima dva imena i prezimena - a ne samo jedno.

Drašković, aktuelni predsednik opštine, sa još šest građana Medveđe žalio se sudu da mu je uskraćeno biračko pravo zato što zbirna lista za lokalne izbore nije proglašena u zakonskom roku, deset dana pre izbora.

Sud je uvažio žalbu i doneo presudu po kojoj taj predmet vraća na odlučivanje OIK.

Članovi OIK su su se juče podelil na 7:7 kada je trebalo da se glasa o sudskoj odluci, pa su sve predizborne radnje obustavljene.

Tokom prošle noći oko 150 građana je nekoliko sati protestovalo ispred sedišta Skupštine Opštine, u kojoj je bio zaključan predsednik Drašković sa svojim advokatom.

Uzvikivali su "Lopovi, lopovi!" i "Hoćemo izbore!".

- U toku protesta tri člana OIK su podnela policiji krivične prijave protiv predsednice i zamenice OIK zato što nisu dale pečat za pečatiranje zbirne liste. Policija je napravila zapisnik i predala ga tužiocu, ali je tužilac rekao da nema osnova za krivičnu prijavu - rekao je agenciji Beta predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Dragan Anđelković.

Anđelković je rekao da je situacija u Medveđi "napeta i na ivici incidenta" i da neke od stranaka, odnosno, njihovi predstavnici u biračkim odborima, nisu preuzeli ni birački materijal za izbor poslanika Skupštine Sbije, ni za izbor predsednika Republike Srbije.

Prostitutka: Američki agent nije hteo da plati

Jedna od devojaka koja je bila upletena u skandal sa agentima američke tajne službe u Kolumbiji kaže da se plaši osvete i da je zbog toga napustila svoju zemlju.

Dania Suarez (24) kaže da je do svađe došlo na vratima hotelske sobe, kada jedan od agenata sa kojim je prethodno bila, nije želeo da joj plati dogovorenu cenu.

"Upoznali smo se u klubu, gde smo igrali i pili. Nas nekoliko smo popili par flaša votke, i on je predložio da odemo u njegovu hotelsku sobu. Pristala sam, ali sam rekla da očekujem poklon, a na njegovo pitanje kakav, rekla sam onaj od 800 dolara", ispričala je Dania.

Ona je kazala da taj agent na kraju nije hteo da joj plati dogovorenu sumu i da je došlo do svađe na vratima hotelske sobe, pošto joj je ponudio samo 30 dolara.

To je privuklo pažnju menadžera hotela i lokalne policije koja je obezbeđivala hotel pred dolazak Obame, a na kraju je o svemu obaveštena i američka ambasada u Kolumbiji.

Kolumbijka je kazala da je agent bio veoma pijan i da je bez problema mogla da uzme dokumenta ili stvari koje su bile u sobi.

Zbog skandala sa prostitutkama, u koji je bilo umešano dvadesetak agenata tajne službe i vojske SAD, koji su u Bogoti bili prethodnica dolasku predsednika Obame, otkaz je dobilo šest osoba, dok se protiv ostalih vodi disciplinski postupak.

Tajna služba je najavila detaljnu istragu i pooštravanje mera ponašanja svojih zaposlenih.

Uveden policijski čas oko Ministarstva odbrane u Kairu

Egipatske vojne vlasti uvele su danas noćni policijski čas u kvartovima koji okružuju Ministarstvo odbrane u centru Kaira, posle žestokih sukoba vojnika i demonstranata.

"Policijski čas uveden je na trgu Abasija, u oblasti oko Ministarstva odbrane i ulicama koje okružuju ovu oblast", rekao je u televizijskom obraćanju general Muhtar al-Mula, član vladajućeg Vrhovnog saveta oružanih snaga.

Policijski čas će biti na snazi od 23 do sedam sati, rekao je Mula i dodao da će se pripadnici oružanih snaga odlučno suprotstaviti svakom pokušaju kršenja policijskog časa, preneo je AFP.

Ranije danas, više hiljada ljudi okupilo se u Kairu, protestujući protiv vojnih vlasti, a nekoliko osoba je povređeno u sukobima demonstranta i vojske.

Ministarstvo zdravlja tvrdi da je povređeno četvoro ljudi, dok očevici u izjavi za Rojters navode da je u sukobima povrede zadobilo duplo više okupljenih.

Sukobi su izbili pošto su demonstranti kamenicama gađali vojnike koji su čuvali zgradu ministarstva odbrane, ispred koje je pre dva dana u nasilju tokom protesta život izgubilo najmanje devetoro ljudi.

Demonstranti su se okupili na centralnom trgu Tahrir u Kairu, noseći transparente sa natpisom "Dole vojna vlada".

Demonstranti su za napad okrivili generale, koji su preuzeli vlast nakon što je u prošlogodišnjim protestima svrgnut Hosni Mubarak.

Dan nakon nasilja, vojni savet je ponovo obećao da će predati vlast kada bude izabran novi predsednik.

Vojni savet je upozorio demonstrante da ne protestuju blizu sedišta ministarstva i naveo da vojnici imaju pravo da brane svoje pozicije, što je izazvalo strah od novog nasilja.

Deo pristalica neislamističkih grupa, uključujući levičarske i liberalne omladinske grupe koje su predvodile prošlogodišnju pobunu, pridružili su se islamistima u pobuni protiv generala, dok drugi optužuju Abu Ismaila da celu naciju vuče u katastrofalan sukob sa vojnim generalima zbog njegove diskvalifikacije.

Porodice žrtava svedočile o njihovom životu na suđenju Andersu Brejviku

Članovi porodica osoba koje je Norvežanin Anders Bering Brejvik ubio danas su na suđenju svedočili o njihovim životima pre nego što su pobijene 22. jula u Oslu i na ostrvu Utoja.

Brejvik je u omladinskom kampu Laburističke partije na Utoji, pucajući iz puške i pištolja, ubio 69 osoba

- Borićemo se za tvoje ideale, ponovo ćemo se videti - poručila je porodica sedamnaestogodišnje Lejle Selači, kojoj je Brejvik ispalio dva metka u glavu.

Porodica Lejle Selači je sa Kosova, a ona je bila predsednik lokalnog odbora omladine Laburističke partije.

Brejvik je u omladinskom kampu Laburističke partije na Utoji, pucajući iz puške i pištolja, ubio 69 osoba, čija je prosečna starost bila 18 godina.

Prethodno je tridesettrogodišnji Brejvik u bombaškom napadu u Oslu ubio osam ljudi.

Brejvik je izjavio da je kamp na Utoji bio legitimna meta, pošto je, prema njegovim rečima, Laburistička partija izdala Norvešku, podrškom multikulturalizmu.